All Posts

Nisam sigurna koji bi prevod najbolje p reneo smisao i lepotu izraza late bloomers , a da je u duhu našeg jezika. Ako imate ideju, javite mi. :)   Izraz late bloomer  odnosi se na osobu čiji potencijali dožive pun “procvat” kasnije u razvoju. To može biti dete ili adolescent koji sporije napreduje od vršnjaka, ali ih na kraju dostiže ili prevazilazi, kao i odrasla osoba čiji se potencijal u određenoj oblasti otkriva tek u zrelijim godinama, pa i u starosti. Šta nam istraživan

Poslednjih dana svedočimo digitalnom linču i moralisanju kakvo do sada, barem ja, nisam videla. I ne mislim da je sam događaj toliko problematičan (znate već koji), koliko ono što je usledilo: ismevanje, mimovi, osuđivanje, pa čak i zvanične marketinške kampanje koje ovaj događaj koriste kao inspiraciju.   Tekstovi i objave koje su do mene došli uglavnom su govorili o aferama i neverstvu. Međutim, zar nije  interesantnija reakcija sveta (ljudi) na ovaj događaj? Šta dobijamo k

Zašto nam je povezanost važna?   Povezanost je jedna od bazičnih psiholoških potreba i važna nam je na mnogo nivoa, naročito kada smo deca, dok nam opstanak u potpunosti zavisi od brige značajnih odraslih osoba.   John Bowlby, otac teorije privrženosti, pokazao je da su kvalitetni odnosi ključni za razvoj i preživljavanje, ne samo u detinjstvu, već i kroz ceo život. Kada smo povezani sa nekim, kada se osećamo viđeno, regulisano i prihvaćeno, naš nervni sistem se smiruje. Step

Emocije su od tela neraskidivo povezane - ne postoji emocija koja, između ostalog, nema i svoju telesnu manifestaciju. Možemo reći da telo pre naše glave zna kako se osećamo. Ponekad se u terapiji dešava da kada pitam klijente kako su se osećali u situaciji koju opisuju, dobijem odgovor:   Osetio sam knedlu u grlu. Noge su mi se odsekle. Zaledio sam se.   Dok um ume da potisne, racionalizuje ili negira, telo izražava istinu i pre nego što je postanemo svesni.   U ovom tekstu

Neizvesnost   Tolerancija na naizvesnost je jedna od onih životnih veština o kojima se ne uči u školi, a valjalo bi. Odnosi se na sistem uverenja koji nam pomaže da neizvesnost prihvatimo kao sastavni deo života umesto da je doživljavamo kao pretnju i povod za anksioznost, izbegavanje ili kontrolisanje i katastrofiziranje.   Ako ste neko ko dobro pliva u neizvesnim situacijama (čestitam), verovatno vam je teško da razumete zašto bi ljudi uopšte imali problem sa tim - pa šta j

Kada ste poslednji put radili nešto samo zato što volite?   Hobiji, bilo da je to crtanje, planinarenje, sviranje, baštovanstvo ili pravljenje kolača, nisu luksuz ili gubljenje vremena. Psihološka istraživanja pokazuju da ovakve aktivnosti nisu samo razonoda već važan saveznik našeg mentalnog zdravlja - osobe koje redovno praktikuju hobije imaju značajno manje simptoma depresije, osećaju se zadovoljnije i boljeg su opšteg zdravlja.   Mentalna fleksibilnost   Kroz hobije treni

U životu, a naročito u terapiji, često osećamo pritisak da stalno napredujemo, menjamo se, budemo aktivni, da nešto „radimo“ sa sobom. Ali stvarnost unutrašnjeg rasta nije linearna. Ona podseća na talase: kreće se, povlači, nosi nas i ostavlja na miru. Na tom talasu postoji prostor i za pasivnost i za proaktivnost, za mirovanje i za akciju.   Pasivnost i proaktivnost - oba su važna   Često posmatramo ove dve krajnosti kao dobre i loše – proaktivnost kao vrlinu, pasivnost kao

Sećate li se serije MythBusters? U emisiji, tim eksperata testira mitove i „pametne savete“ kako bi ih demistifikovali — da li stvarno funkcionišu ili su samo pusta priča. Svaki epizodni izazov je prilika da se testira nešto u šta se veruje, ali nikada nije bilo provereno.   Ponašajni eksperimenti u psihoterapiji rade baš to, ali na nivou naših uverenja. Umesto da verujemo da su naša uverenja, stavovi, misli istinite, ponašajni eksperimenti nas pozivaju da ih testiramo. Da li

Tuga je univerzalna emocija koju doživljavamo kada izgubimo nešto ili nekoga do čega nam je stalo. Često je nepravedno skrajnuta i okarakterisana kao nepoželjna iako nam čini mnogo toga dobrog. Ovaj tekst je moj pokušaj da vam ponudim neke perspektive koje će, nadam se, doprineti da tugu sagledate i nekim drugim očima.     Šta vam prvo padne na pamet kada čujete reč „gubitak“? Smrt? Razvod? Selidba? Otkaz? Većina bi se složila s tim asocijacijama. Ali postoje i oni manje očig

Gotovo uvek svoje klijente prilikom prvog susreta pitam zbog čega su se baš sada odlučili da potraže pomoć terapeuta. Odgovori koje dobijam su raznovrsni i uvek mi budu sjajan uvid u njihovu motivaciju i ono što im je u ovom trenutku, ili periodu života, važno.   Imam novu devojku, i ne želim da ponovim neke greške koje sam pravio u prethodnim vezama. Želim da postanem mama a imam strah od osnovnih lekarskih pregleda. Moj dečko misli da mi je potrebna psihoterapija. Ne želim

Emocionalna pismenost predstavlja sposobnost prepoznavanja, razumevanja i izražavanja emocija – sopstvenih, ali i tuđih. To je veština koja se razvija tokom celog života, a svako od nas ima kapacitet da je unapredi. Razumevanje sopstvenih i tuđih emocija ključno je za mentalno zdravlje i izgradnju kvalitetnih odnosa. Kada smo svesni svojih osećanja, lakše upravljamo njima, jasnije prepoznajemo sopstvene potrebe i bolje brinemo o sebi. Svet ljudskih emocija je izuzetno složen.