Blog

Zašto nam je povezanost važna? Povezanost je jedna od bazičnih psiholoških potreba i važna nam je na mnogo nivoa, naročito kada smo deca, dok nam opstanak u potpunosti zavisi od brige značajnih odraslih osoba. John Bowlby, otac teorije privrženosti, pokazao je da su kvalitetni odnosi ključni za razvoj i preživljavanje, ne samo u detinjstvu, već i kroz ceo život. Kada smo povezani sa nekim, kada se osećamo viđeno, regulisano i prihvaćeno, naš nervni sistem se smiruje. Step

Emocije su od tela neraskidivo povezane - ne postoji emocija koja, između ostalog, nema i svoju telesnu manifestaciju. Možemo reći da telo pre naše glave zna kako se osećamo. Ponekad se u terapiji dešava da kada pitam klijente kako su se osećali u situaciji koju opisuju, dobijem odgovor: Osetio sam knedlu u grlu. Noge su mi se odsekle. Zaledio sam se. Dok um ume da potisne, racionalizuje ili negira, telo izražava istinu i pre nego što je postanemo svesni. U ovom tekstu

Neizvesnost Tolerancija na naizvesnost je jedna od onih životnih veština o kojima se ne uči u školi, a valjalo bi. Odnosi se na sistem uverenja koji nam pomaže da neizvesnost prihvatimo kao sastavni deo života umesto da je doživljavamo kao pretnju i povod za anksioznost, izbegavanje ili kontrolisanje i katastrofiziranje. Ako ste neko ko dobro pliva u neizvesnim situacijama (čestitam), verovatno vam je teško da razumete zašto bi ljudi uopšte imali problem sa tim - pa šta j

Kada ste poslednji put radili nešto samo zato što volite? Hobiji, bilo da je to crtanje, planinarenje, sviranje, baštovanstvo ili pravljenje kolača, nisu luksuz ili gubljenje vremena. Psihološka istraživanja pokazuju da ovakve aktivnosti nisu samo razonoda već važan saveznik našeg mentalnog zdravlja - osobe koje redovno praktikuju hobije imaju značajno manje simptoma depresije, osećaju se zadovoljnije i boljeg su opšteg zdravlja. Mentalna fleksibilnost Kroz hobije treni

U životu, a naročito u terapiji, često osećamo pritisak da stalno napredujemo, menjamo se, budemo aktivni, da nešto „radimo“ sa sobom. Ali stvarnost unutrašnjeg rasta nije linearna. Ona podseća na talase: kreće se, povlači, nosi nas i ostavlja na miru. Na tom talasu postoji prostor i za pasivnost i za proaktivnost, za mirovanje i za akciju. Pasivnost i proaktivnost - oba su važna Često posmatramo ove dve krajnosti kao dobre i loše – proaktivnost kao vrlinu, pasivnost kao

Sećate li se serije MythBusters? U emisiji, tim eksperata testira mitove i „pametne savete“ kako bi ih demistifikovali - da li stvarno funkcionišu ili su samo pusta priča. Svaki epizodni izazov je prilika da se testira nešto u šta se veruje, ali nikada nije bilo provereno. Ponašajni eksperimenti u psihoterapiji rade baš to, ali na nivou naših uverenja. Umesto da verujemo da su naša uverenja, stavovi, misli istinite, ponašajni eksperimenti nas pozivaju da ih testiramo. Da li