Značaj korektivnih emocionalnih iskustava

Iskustva koja imamo u odnosu sa drugim ljudima oblikuju nas mnogo više nego što se čini na prvi pogled. Kritike koje smo često slušali, osećaj da nismo dovoljno važni ili trenuci kada nam je podrška bila najpotrebnija, a nije stigla, ne ostaju samo uspomene. Vremenom počinju da oblikuju način na koji doživljavamo sebe, druge ljude i svet oko sebe.

Ipak, priča se tu ne završava. Ljudi imaju sposobnost da se menjaju kroz nove odnose i nova iskustva. Ponekad je dovoljan jedan značajan odnos da podstakne promenu. U njemu ćemo možda prvi put biti saslušani umesto osuđeni, prihvaćeni umesto posramljeni ili podržani onda kada očekujemo odbacivanje.

U psihoterapiji ova iskustva nazivamo korektivnim emocionalnim iskustvima.

Nije dovoljno samo razumeti

Možemo vrlo dobro razumeti zašto reagujemo na određeni način. Možemo znati odakle dolazi naš strah od odbacivanja ili potreba da budemo savršeni. Možemo čak umeti da objasnimo kako su nas oblikovala iskustva iz detinjstva. Međutim, samo razumevanje često nije dovoljno da bismo zaista počeli drugačije da osećamo, mislimo ili se ponašamo.

Da bi se nešto zaista promenilo, potrebno nam je novo iskustvo, ono koje će našem umu i telu pokazati da svet ne mora uvek da funkcioniše onako kako smo nekada naučili.

Šta je korektivno emocionalno iskustvo?

Korektivno emocionalno iskustvo je iskustvo u kojem doživimo drugačiji ishod od onog koji očekujemo na osnovu svojih ranijih iskustava. Upravo zbog toga počinjemo da preispitujemo stara uverenja o sebi, drugima i svetu.

Na primer, ako smo naučili da moramo biti savršeni da bismo bili prihvaćeni, korektivno iskustvo bi bilo da budemo prihvaćeni uprkos svojim nesavršenostima. Ako smo naučili da emocije nisu dobrodošle, korektivno iskustvo bi bilo da neko naše emocije sasluša, razume i uvaži. Takva iskustva možda deluju mala, ali njihov značaj često bude veliki.

Slika je preuzeta sa Pinteresta

Kako nastaju naša očekivanja?

Naša iskustva oblikuju uverenja koja imamo o sebi, drugim ljudima i svetu.

Ako smo kroz život često imali osećaj da smo drugima teret kada nam je nešto potrebno, mogli bismo razviti uverenje:

"Ako tražim nešto za sebe, biću teret."

Ako smo često bili kritikovani kada pogrešimo, možda ćemo poverovati:

"Ako pogrešim, biću kritikovan."

Na osnovu tih uverenja počinjemo da donosimo odluke, često i ne primećujući. Možda prestajemo da tražimo pomoć jer očekujemo odbacivanje. Možda krijemo greške ili izbegavamo izazove kako ne bismo bili kritikovani. Ono što je nekada bilo način da se zaštitimo, vremenom počinje da nas ograničava.

Kako se time bavimo u psihoterapiji?

Razumevanje je važan deo psihoterapije. Ono nam pomaže da shvatimo zašto reagujemo na određeni način i koja nas uverenja vode kroz život, ali najveći uticaj često neće imati ono što razumemo, već ono što doživimo u odnosu sa terapeutom.

Na primer:

Klijent očekuje da će biti osuđen.

Umesto toga, terapeut ostaje radoznao.

Klijent očekuje da će biti odbačen kada pokaže bes.

Terapeut ostaje prisutan.

Klijent kasni na seansu i očekuje kritiku.

Terapeut ga pita:

"Šta se dogodilo?"

Klijent oseća stid.

Terapeut ga ne posramljuje, već zajedno istražuju šta se dogodilo.

Takvi trenuci možda deluju sitno, ali upravo oni omogućavaju da nova uverenja ne razumemo samo racionalno, već da ih postepeno počnemo doživljavati kao istinita.

Važno je reći da korektivna emocionalna iskustva ne nastaju zato što terapeut uvek potvrđuje klijenta ili se sa njim slaže. Naprotiv, ona nastaju zato što odnos ostaje siguran čak i kada postoje neslaganje, frustracija, stid, bes ili razočaranje. Klijent tada dobija iskustvo da odnos može da izdrži ono za šta je nekada verovao da će ga uništiti. Sve ovo ne predstavlja neku posebnu psihoterapijsku tehniku. To je pre svega kvalitet odnosa između terapeuta i klijenta.

Korektivna iskustva se ne dešavaju samo u terapiji

Psihoterapija nije jedino mesto na kojem se menjamo. Korektivna iskustva mogu se dogoditi u partnerskom odnosu, prijateljstvu, odnosu sa detetom, nastavnikom ili mentorom, u sigurnom radnom okruženju, pa čak i kroz odnos koji vremenom gradimo prema sebi.

Prvi put kažete šta vam je potrebno, a druga osoba ne odlazi.

Prvi put pogrešite na poslu, a niko vas ne ponižava.

Prvi put zaplačete pred nekim, a umesto nelagodnosti dobijete razumevanje.

Prvi put kažete: "Ne znam." I ne izgubite poštovanje.

Šta kažu istraživanja?

Brojna istraživanja pokazuju da je kvalitet terapijskog odnosa jedan od najvažnijih faktora uspešne psihoterapije. Bez obzira na terapijski pravac, ljudi ostvaruju bolje rezultate kada u odnosu sa terapeutom osećaju sigurnost, poverenje i prihvaćenost.

Savremena istraživanja u oblasti učenja i pamćenja  pokazuju i da se duboka uverenja najlakše menjaju kada osoba doživi iskustvo koje je u suprotnosti sa njenim očekivanjima, a ne samo kroz racionalno objašnjenje.

Drugim rečima, ne menja nas samo ono što razumemo. Menja nas ono što doživimo.

Za kraj

Ne možemo promeniti ono što nam se dogodilo, ali možemo stvarati nova iskustva. Iskustva u kojima ćemo biti viđeni umesto zanemareni. Saslušani umesto ućutkani. Prihvaćeni umesto posramljeni. Možda je upravo u tome jedna od najvećih vrednosti psihoterapije - da nam omogući dovoljno novih iskustava da prošlost više ne određuje našu budućnost.

Važno je, međutim, reći još nešto. Korektivna emocionalna iskustva nisu nešto što nam se jednostavno dogodi. Ona traže hrabrost da ponovo uđemo u odnos, da pokažemo ono što smo godinama skrivali i da rizikujemo drugačiji ishod. Bez tog rizika nema ni mogućnosti za novo iskustvo, a kada se ono dogodi, svet možda neće postati potpuno drugačiji, ali ćemo ga mi početi doživljavati drugačije.