Život bez garancije

Neizvesnost

Tolerancija na naizvesnost je jedna od onih životnih veština o kojima se ne uči u školi, a valjalo bi. Odnosi se na sistem uverenja koji nam pomaže da neizvesnost prihvatimo kao sastavni deo života umesto da je doživljavamo kao pretnju i povod za anksioznost, izbegavanje ili kontrolisanje i katastrofiziranje.

Ako ste neko ko dobro pliva u neizvesnim situacijama (čestitam), verovatno vam je teško da razumete zašto bi ljudi uopšte imali problem sa tim - pa šta je danas izvesno (osim smrti)?

Ako se pak nalazite na drugom kraju kontinuuma odakle odlično osećate i razumete o čemu pričam, i to je u redu - ima nade. ;)

Ljudi koji nemaju razvijenu toleranciju na neizvesnost uglavnom se teško nose sa situacijama u kojima ne znaju kakav ih ishod očekuje i skloni su doživljavanju anksioznosti u takvim situacijama. Zvuči li vam poznato nešto od ovoga:

Ma, neka i padnem ispit, samo već jednom da izađu rezultati. Sve je bolje od ovog iščekivanja.

Tri puta sam zvala lekara da vidim da li su gotovi rezultati krvne slike.

Neću ni da se prijavim na konkurs ako nisam sigurna da imam šanse.

Šta ako je ono najgore!?

Svaka od ovih misli deo je šireg uverenja da moramo da znamo šta će biti, jer ako ne znamo to se uglavnom doživljava kao nepodnošljivo.

U kontekstu konkretnih psiholoških problema, niska tolerancija na neizvesnost može doprineti njihovom razvoju i održavanju. Evo nekoliko primera:

Opsesivno-kompulzivni poremećaj (OKP):

"Šta ako nisam dobro zaključao vrata i neko provali?"

Osoba ponavlja proveravanje da bi stekla osećaj sigurnosti i izvesnosti. Ova akcija kratkoročno donosi olakšanje, ali dugoročno pojačava anksioznost.

Panični poremećaj:

"Ne znam kada će me ponovo uhvatiti napad panike."

Izbegavanje mesta ili situacija gde se panika ranije javila služi kao "zaštita" od neizvesnosti, ali istovremeno ograničava životnu slobodu i pojačava strah.

Ovakve strategije ponašanja kratkoročno umanjuju nelagodu, ali dugoročno održavaju problem i stvaraju začarani krug: što više izbegavamo neizvesnost, to nas ona više plaši.

Kako izaći iz tog kruga?

Prvi korak je intelektualni uvid – da postanemo svesni kako svojim načinom razmišljanja doprinosimo održavanju problema. Na primer: "Shvatam da pokušajem kontrole zapravo hranim sopstveni strah."

Nažalost, to nije dovoljno za promenu.

Za promenu je ključan emocionalni uvid – onaj unutrašnji osećaj: "Mogu da izdržim nesigurnost i da budem dobro, čak i kad ne znam šta sledi."

Intelektualni uvid je više teorijsko razumevanje. Emocionalni dolazi kroz lično iskustvo onda kada probamo nešto novo, osetimo, preživimo, i iz toga naučimo.

Jednom kada steknemo emocionalni uvid, promena postaje dostižna, osećamo se motivisanije i stičemo poverenje da možemo i drugačije.

Kako vežbati toleranciju na neizvesnost?

Kao i svaka druga veština i ova se može naučiti. Toleranciju na neizvesnost možete vežbati sitnim i svakodnevnim akacijama poput:

• Ne guglajte odmah. Kad osetite poriv da nešto saznate i posegnete za pretragom, svesno odložite akciju za 15 minuta. Time učvršćujete stav da ne morate da znate sve, sad i odmah.

• Na životna pitanja na koja nemate odgovore, odgovorite sa "Ne znam". Deluje banalno, ali ova iskrenost prema sebi jača sposobnost da budemo u kontaktu s realnošću i sa neizvesnošću koju ona nosi.

• Ne proveravajte poruke i mejlove čim stignu. Možete da izdržite 15 minuta da ne znate šta piše u njima.

Poverenje u sebe

Neizvesnost doživljavamo kao pretnju iz više razloga, ali kad podvučemo crtu uglavnom su evolucione prirode - manje neizvesnosti znači više sigurnosti, a više sigurnosti povećava šanse za opstanak.

Međutim, ne znači svaka neizvesnot i nesigurnost, niti svaka izvesnost nosi sigurnost. U stvarnosti, neizvesnost je i prostor mogućnosti, promene i rasta, a da bismo to mogli da osetimo, potrebno je da prođemo kroz početnu nelagodu koju neizvesnost nosi. Dakle, da bismo razvili toleranciju na neizvesnost treba da joj se izlažemo - kontrolisano i umereno. Veća tolerancija neizvesnosti vodi oslobađanju od anksioznosti.

Na kraju, ali ne manje važno, za toleranciju neizvesnosti, veoma je važno graditi i poverenje u sebe koje se ogleda u stavu da šta god da je to neizvesno što nas čeka iza ćoška, imaćemo neke resurse da se sa tim nosimo, a ko zna, možda se ispostavi da je u pitanju neki radostan, a ne nužno zabrinjavajući događaj.