Čemu nas uči tuga?

Tuga je univerzalna emocija koju doživljavamo kada izgubimo nešto ili nekoga do čega nam je stalo. Često je nepravedno skrajnuta i okarakterisana kao nepoželjna iako nam čini mnogo toga dobrog. Ovaj tekst je moj pokušaj da vam ponudim neke perspektive koje će, nadam se, doprineti da tugu sagledate i nekim drugim očima.

Šta vam prvo padne na pamet kada čujete reč „gubitak“?

Smrt? Razvod? Selidba? Otkaz? Većina bi se složila s tim asocijacijama. Ali postoje i oni manje očigledni, a ne nužno manje važni gubici — gubitak nade, sigurnosti, prilike da ostvarimo neku želju, vremena. Tuga nas ponekad iznenadi i u naizgled neprimerenim, lepim i pozitivnim situacijama: završetak fakulteta, promena posla koju smo dugo priželjkivali, rođenje deteta. Zabluda je da tugu osećamo samo kada se dešava nešto loše.

I lepi događaji često u sebi nose suptilne gubitke (završili smo fakultet, ali smo izgubili bezbrižnost studentskih dana; dobili smo bolji posao, ali smo izgubili kolege sa kojima smo voleli da radimo; postali smo roditelji, ali smo izgubili stari načina života) oko kojih tuga želi da se izrazi. Kada insistiramo da se uz pozitivne događaje „moramo“ osećati samo srećno, lako zanemarimo druge slojeve iskustva: ono što napuštamo, ono što ostavljamo iza sebe, i celokupno bogatstvo emocija koje taj događaj zaista nosi.

Čemu tuga? 

Ona nam pomaže da obradimo gubitak, usporimo, zastanemo i prilagodimo se novoj stvarnosti u kojoj nema nečega ili nekoga koga smo voleli, vrednovali i što smo želeli. Iako je neprijatna (mada bismo o tome mogli diskutovati), tuga je važan pokazatelj ljubavi, vezanosti i vrednosti koje imamo u životu. Kada je ne potiskujemo, tuga nas vodi ka prihvatanju i bez nje nikada ne bismo preboleli gubitke. U tome je njen smisao.

Ako ste gledali animirani film Inside Out, možda se sećate scene u kojoj Tuga teši Bing Bonga, a u kojoj se otkriva još jedan smisao ove emocije? Tu je i podsetnik. ;)

Tuga i empatija su duboko povezane. Tuga nas čini prijemčivim za razumevanje patnje drugih. Kada smo sami iskusili gubitak ili bol, postajemo sposobniji da prepoznamo i saosećamo sa tugom kod drugih. Empatija nam omogućava da budemo prisutni uz nekoga ko tuguje, bez potrebe da “popravimo” ili uklonimo njihovu bol, već da je jednostavno delimo. S druge strane, iskrena tuga kod nas može pozvati empatiju drugih, ona je most koji nas povezuje u ljudskosti.

Iskazivanje tuge

Iskazivanje tuge može biti vrlo raznoliko i zavisi od osobe i konteksta. Neki ljudi se povlače i traže samoću, drugi traže bliskost i podršku. Može doći do promena u svakodnevnim navikama — problemi sa spavanjem, apetitom, poteškoće sa koncentracijom ili gubitak interesovanja za aktivnosti koje su ranije prijale. Neki ljudi spontano posežu za ritualima (npr. čuvaju uspomene, pišu pisma osobi koju su izgubili), dok drugi pokušavaju da “održe normalnost” i brzo se vrate uobičajenim obavezama. Sve su to normalne reakcije dok osoba traži način da integriše gubitak u svoj život.

Tugu najčešće izražavamo plakanjem. Suze mogu pomoći da se oslobodi emocionalna napetost i da se na trenutak olakša osećaj preplavljenosti. Iako nije svako tugovanje praćeno plakanjem, suze su često znak da je osoba u kontaktu sa svojom tugom i da dozvoljava sebi da oseti bol. Tuga dolazi i prolazi (kao i svaka druga emocija) u talasima, često ne birajući mesto i vreme. Prisutnija je na događajima na kojima se očekuje da bude izražena ali je ništa manje nema ni u gradskom prevozu, školskim klupama, čekaonicama, pauzama između sastanaka i slično.

Kako da podržimo nama bliske ljude u tugovanju?

Na terapiji mi se ponekad dešavalo da me ljudi ovo pitaju, obično dodajući da su probali razne stvari - da oraspolože blisku osobu, da je odvedu u bioskop, da očiste celu kuću i sl. Ništa od ovoga nije pogrešno i divan je gest brižnosti. Međutim, ponekad najveću podršku pružamo nečinjenjem već prisustvom i učestvovanjem u iskustvu bliske osobe. Ne morate ništa da kažete, dovoljno je da ste tu, da prihvatate i delite to “neprijatno” iskustvo. Ako u tome uspete, uradili ste baš veliku stvar.

Sreća

Tuga i sreća su dve strane iste ljudske sposobnosti da duboko osećamo i da nam je stalo. Tuga nas podseća koliko su nam neki ljudi, iskustva ili vrednosti bili važni, dok sreća osvetljava trenutke kada smo ispunjeni i povezani. Obe emocije zaslužuju svoje mesto u nama — jedna ne može bez druge. Dozvoliti sebi da tugujemo, znači i da smo u stanju da istinski volimo i da se radujemo.