Kada je vreme za psihoterapiju?

Gotovo uvek svoje klijente prilikom prvog susreta pitam zbog čega su se baš sada odlučili da potraže pomoć terapeuta. Odgovori koje dobijam su raznovrsni i uvek mi budu sjajan uvid u njihovu motivaciju i ono što im je u ovom trenutku, ili periodu života, važno.

• Imam novu devojku, i ne želim da ponovim neke greške koje sam pravio u prethodnim vezama.

• Želim da postanem mama a imam strah od osnovnih lekarskih pregleda.

• Moj dečko misli da mi je potrebna psihoterapija.

• Ne želim više sama da se nosim sa svim problemima u životu.

Ovo su neki od odgovora koje sam dobila u poslednje vreme.

Nema univerzalnog i ispravnog odgovora na ovo pitanje, ali ću se potruditi da predstavim bar nekoliko smernica koje vam potencijalno mogu pomoći u donošenju odluke da li da započnete psihoterapijski rad.

Motivacija

Odluka da se započne psihoterapijski rad obično je motivisana teškoćama da se ostvare neki važni životni ciljevi ili patnjom (psihičkom ili fizičkom) sa kojom ne znamo kako da se nosimo sami. Ponekad se dešava da ljudi ovu odluku donesu vođeni tuđim željama i idejama o tome šta bi kod sebe trebalo da promene. To je uglavnom scenario u kojem psihoterapija nema velike šanse za uspeh. Sećate se verovatno onog starog vica: "Koliko je psihologa potrebno da se promeni sijalica? Jedan, pod uslovom da sijalica želi da se promeni." Dakle, pre nego što donesete odluku, zapitajte se da li želite da se menjate i spremni ste da uložite potrebne napore da na toj promeni i radite.

Očekivanja

Ako se po prvi put susrećete sa psihoterapijom verovatno niste sigurni šta od tog procesa možete da očekujete. Većinu onoga što ste videli u filmovima i serijama, ipak nećete videti u realnim situacijama. Šta zapravo možete da očekujete:

• da budete saslušani, viđeni i prihvaćeni.

• da će vam terapeut više postavljati pitanja nego što će pričati. Često će to biti pitanja na koja nema instant i tačnih odovora, već pitanja koja zahtevaju promišljanje i dublje gledanje u sebe.

• da dobijete osnovna psihološka znanja o problemima sa kojima se nosite (mi to zovemo psihoedukacija i radimo to zarad izgradnje samorazumevanja i postizanja veće svesnosti).

• da će biti seansi u kojima ćete uživati, ali i onih tokom kojih će vam biti jako teško.

• da se promene ne dešavaju brzo, ali da su moguće i dostižne (i malo šta može da probudi takav osećaj kakav može doživljena promena, i u klijentu i u terapeutu).

Šta sa tobom nije u redu pa ideš na psihoterapiju?

Kažu mi neki klijenti da su se susretali sa ovim pitanjem, kada su podelili da idu na psihoterapiju. Ideja da sa nama nešto nije u redu te da psihoterapija treba da nas "popravlja" štetna je i može negativno uticati na osobu kojoj pitanje upućujemo (ali i na osobu koja to pitanje upućuje). Na psihoterapiju dolaze ljudi koji imaju klinički značajan nivo problema (u tom slučaju je često potrebno u rad uključiti i više stručnjaka, poput psihijatra ili specijalnog pedagoga i sl.) ali i ljudi koji nemaju kliničke tegobe, već se susreću sa raznim problemima koje život kao takav sa sobom nosi (a to smo svi). Dakle, psihoterapija nas ne "popravlja" već nam pomaže da prevaziđemo probleme mentalnog zdravlja i postignemo veći nivo zadovoljstva sopstevnim životom.

Uvek je pravo vreme da se bolje pobrinemo za svoju dobrobit. Da li ćemo za to odabrati psihoterapiju (toplo je preporučujem) ili će to biti neki drugi način, na čoveku je da sam odluči. Psihoterapija nije ni jedini način, a za neke ljude ni najbolji. Odaberite ono što vama prija i ne čekajte "pravo" vreme, nego počnite sada.